Buđenje iz mrtvih

Priča počinje bombardovanjem krajem marta 1999. godine u Beogradu i jednom malom gradu u unutrašnjosti Srbije. Četrdesetogodišnji Miki, neostvareni pisac, razočarani docent na Katedri za umetnost, obeshrabreni demokrata i otpušteni kolumnista tiražnog dnevnog lista, izlazi iz sopstvenog groba i ulazi u sopstveni život. Ono što nije uspeo godinama 'u svom životu', pokušava da uradi 'u svojoj smrti' za samo 48 sati, i na neki način 'post mortem' da spase obraz sopstvene zajednice i plemena. Buđenje iz mrtvih, po rečima reditelja, može biti i autobiografski film, ali ne samo jednog čoveka, već svih nas, jer se bavi izgubljenim godinama, umrljanim sudbinama, ne samo pojedinaca, već i nacije kao cela.